U prošlom članku smo pričali uopšteno o Srbiji. Neke običaje, o jelima, muzici, kinematografiji. Danas bih malo pričala o verskim običajima ove zemlje. Krenimo. :)
Što se verskih običaja tiče, Srbija je jako specifična država. Jedina koja ima krsnu slavu, dve Nove godine... Pa, krenimo od početka godine.:D
Srbi, kao i ceo svet, 31. decembra dočekuju Novu godinu. Poslednji dan stare godine spada u radne dane, osim ako nije nedelja (naravno). Prva dva dana nove, su neradni. Poznato je (ili bi trebalo da bude poznato) da je u Srbiji standard ispod proseka, ali kada je Novogodišnja noć u pitanju, ne štedi se ni najmanje. Čak se troši i više od onoga koliko se ima. Ali, dobro. To je jednom godišnje. Uuuuups, ovde je ipak dva puta. Oprostite, moja greška. :) Za ovu veličanstvenu noć se kupuju nove haljine (odela), cipele, nov veš. I to crveni. Kažu da ako u toj noći nosite crveni veš, imaćete sreće u ljubavi u godini koju dočekujete. Proverićemo. :D
Doček Nove godine
Rekoh ja, nema slavlja bez trubača. :) Sledeći praznik u godini je Božić. Po mom mišljenju jedan od najlepših praznika. 07. januara Srbija proslavlja rođenje Isisa Hrista.
Božiću prethodi Badnji dan, čije je ime povezano sa rečju „bdeti“, budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Isusa Hrista.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: „Ko je?“, on odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću.“ Potom mu domaćica otvara i, obraćajući se badnjaku, govori: „Dobro veče, badnjače!“ Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Domaćin kadi ceo dom i večeru, pali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
E, zatim bih pomenula badnju večeru.
Badnja večera je posna, ali bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj i ona su obavezna: med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini. Poznato je da se u Srbiji mesi i česnica za Božić. Pravi se od belog brašna, sa vodom i maslacem, bez kvasca. Česnica se mesila prvog dana Božića, kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv zato sto potiče od reči „čest“ (deo), jer se lomi na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista. Takođe se priprema i pečenica. Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica, a obično je to prase ili jagnje. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog boga. Prva osoba koja Vam na Božić uđe u kuću je položajnik. Dolazak položajnika treba da donese sreću kući i ukućanima. Zato se za polažajnika biraju osobe za koje se veruje da su srećne ruke. Ipak, najčešće su to deca, jer se smatralo da će baš ona doneti najviše sreće. Položajnika ogrću pokrivačem, a on zatim džara vatru uz simbolične reči. Smisao ovoga je da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreća ukućana.
Božićna trpeza
13. januara se dočekuje Srpska Nova godina. Tada se dočekuje (opet) Nova godina, ali po julijanskom kalendaru. Opet veselje, izlasci, rezervacije, kupovina nove garderobe. Za ovaj praznik, običaj je da se u kući za ručak jede glava praseta koje je pripremljeno za Božić.
Doček Srpske Nove godine
Sledeći veliki praznik za Srbiju je Dan Svetog Save ili Savindan. Praznuje se 27. januara i tog dana je neradni dan u školama, jer je Savindan poznat kao ''školska slava''. Sveti Sava je bio prvi srpski arhiepiskop. Praznik Sv. Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu. Na ovaj dan sveti Sava je okončao svoj život i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo Rastka Nemanjića, odnosno svetog Save. Škole u Srbiji organizuju predstave za Savindan.
Predstava posvećena Sv. Savi
Još jedan od važnijih verskih praznika je i Vaskrs (Uskrs). Dan kada je Hristos vaskrsao. Uskrsom se izražava radost zbog konačne pobede sina Božijeg nad smrti i prognanstvom. Običaj je da se za ovaj praznik kuvaju i farbaju jaja. Tucanje jajeta i lom ljuske, koja simbolišu okove, predstavljaju početak novog života.
Uskršnja jaja
Sada bih rekla koju reč o krsnim slavama. Srbi su jedini narod koji slavi slavu. Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan. Pošto Hrišćani dele i radost i tugu sa svojim bližnjima, prirodno je da se i Slava proslavlja u krugu porodice i prijatelja. Zato se za Slavu spremaju svečanija i raznovrsna jela, sprema se kuća i u domu vlada praznična atmosfera. Krsnu Slavu ne treba svesti samo na dobar ručak ili večeru, povod da se vidimo sa prijateljima i rođacima, ili prekomerno najedanje i opijanje. Još jedan lep stari običaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadržao je i takozvano "dvorenje slave". Radi se o tome da domaćin i ukućani koji toga dana proslavljaju svoje Krsno ime uopšte ne sedaju, u znak poštovanja prema svome Svetitelju, već poslužuju goste i sa njima razgovaraju stojeći. Na svečano postavljenom stolu okrenutom ikoni, uoči dolaska sveštenika, treba da se nalazi: sveća na čiraku, slavski kolač, koljivo (žito), čaša crnog vina, kadionica sa tamjanom, šibica, kao i spisak članova porodice radi pominjanja u molitvi. U Srbiji postoji mnoooogo svetaca koji se praznuju kao krsne slave, ali ja ću vam navesti samo nekoliko najvećih: Jovandan (Sv. Jovan), Lazareva subota, Đurđevdan, Vidovdan, Aranđelovdan, Đurđic, Sv. Nikola i mnoge druge.
Slavski sto
Dragi moji, to bi bilo sve u današnjem ''izdanju''.
Do sledećeg čitanaja! Yeya
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
